Intervju sa Marčelom Raspom, EVS volonterom

Somborski edukativni centar, kao jedina organizacija iz Zapadnobačkog okruga akreditovana za program Evropske komisije “Evropski volonterski servis”, u saradnji sa italijanskom organizacijom Scambi Europei, omogućila je Marčelu Raspa iz Italije da provede devet meseci kao volonter u našoj organizaciji. Pre nešto više od mesec dana Marčelo se vratio u Italiju. Nakon što je prošlo neko vreme od njegovog odlaska, poželeli smo da čujemo kakvi su njegovi sveukupni utisci sada kada su se malo slegli .

 – Za sam početak, reci nam, šta te je motivisalo da se prijaviš na EVS i zašto baš u Srbiji?

Moja priča počinje od omladinske razmene u Crnoj Gori. Pre toga nikad nisam bio na Balkanu, a poslednja slika koju sam imao u svojoj glavi bila je geografska karta bivše Jugoslavije u osnovnoj školi. Kako bilo, pre skoro godinu dana sam bio u Ulcinju gde sam imao priliku da upoznam ljude iz celog regiona što me je potpuno fasciniralo kao i kultura koja je za mene predstavljala totalno novi svet. Tih dana imao sam to zadovoljstvo da upoznam dvoje EVS volontera koji su me i upoznali sa programom Evropski volonterski servis, a upoznao sam i grupu mladih iz Srbije koji su bili jako dobri prema meni (toliko dobri da su me učili ćirilicu!). Po završetku razmene, vratio sam se na drugu stranu Jadrana u što kraćem roku, a potom sam pronašao mogućnost za EVS volontiranje u NVO koja radi sa decom i mladima. Odmah sam popunio formular i prijavio se jer, iako sam u struci hemijski inženjer, imao sam iskustvo u radu sa decom u jednoj organizaciji u mom gradu i to mi se veoma dopalo.

 – Da li su tvoja očekivanja ispunjena?

Zapravo, nisam imao vremena za očekivanja! Toliko je bila brza ta odluka o promeni života sa Italije na Sombor da sam samo imao vremena da eventualno zamislim kako bi to sve moglo da izgleda. Znao sam da ću raditi sa decom i da ću osmišljavati različite aktivnosti tako da sam zamišljao okruženje slično onome u kome sam već radio sa decom. Naravno, potpuno sam pogrešio i realnost je bila daleko bolja od samih očekivanja.

 – U SEC-u si proveo 9 meseci. Kako ti se svideo rad naše organizacije?

Ludo je raditi u SEC-u.  Jednom sam rekao na potpuno neispravnom srpskom: “Mnogo radi nije dobro sa glava” i bio sam donekle u pravu! Ali šalu na stranu, rekao sam “ludo” zato što je svega mnogo. Mnogo zaduženja, obaveza, projekata i sl. I više nego jednom sam viđao ljude kako rade do kasno u noć, a jedino objašnjenje za to jeste da ovi ljudi daju sebe u celosti ovoj organizaciji radeći na unapređenju kompletnog društva i to ne uključujući samo decu i mlade već i ostale građane. Bilo je sjajno raditi u SEC-u jer SEC radi još sjajnije. I naravno, gledajući te ljude kako strastveno obavljaju svoj posao postajete i vi sami motivisani da date sve od sebe.

– Kako su ti se svideli mladi ljudi koji su uključeni u rad organizacije?

“Uključeni” zvuči ograničeno. Ja sam video ljude kako razvijaju svoje ideje i pretvaraju ih u projekte i to ne samo u ovoj organizaciji i ne samo u Somboru nego u celom Zapadnobačkom okrugu. Upoznao sam ih skoro sve i spoznao kako je širok krug mladih ljudi koji kruže kako oko SEC-a tako i unutar njega i od svakog od njih sam nešto dobio. I ne samo ja nego i cela lokalna zajednica. Kako onda da ne volite te ljude?!

– Kao volonter, držao si časove gitare deci i mladima, organizovao filmske večeri, promovisao EVS, učestvovao u brojim akcijama i još mnogo drugih aktivnosti. Šta ti se najviše dopalo?

Mnogo je aktivnosti u organizaciji, od edukativnih do onih koje su tu da popune slobodno vreme mladima. Ali jedan od projekata u kom sam najviše uživao jeste “Leto za mlade” (projekat “Aktiviranje mladih Sombora, Vrbasa i Apatina za kreativno leto 2014”), program sa mnogo aktivnosti za mlade ali u kojima su uživali i mnogi “ne tako mladi”. To su bili trenuci harmonije, posvećenosti i kreativnosti.

Takođe, ponekad sam išao i sa “posadom” u monitoring projekata u okviru programa Mladi su zakon i video sam kako sjajne akcije postaju stvarnost. To je zaista bila čast!

– Tokom boravka u Somboru pohadjao si časove srpskog jezika. Kako si zadovoljan time?

Oh, časovi srpskog su za mene zaista predstavljali izazov, ali i odlično provedeno vreme sa mnogo smeha (naročito za nastavnicu kojoj bih ovim putem i da se zahvalim). Kao učenik sam bio negde između odličnog studenta i potpune katastrofe! Naučio sam kako da volim padeže i značaj svršenih i nesvršenih, prilično uvrnutih, glagola, ali moram priznati da je jezik prilično težak za pričanje. Naučio sam tek toliko da mogu da preživim u Srbiji, ali i da se izrazim kroz neke slengove, veoma korisne kada želiš da se javiš prijatelju ili želiš da opišeš koliko je na primer dobar ajvar!

– Šta ti se najviše svidelo u Somboru?

Pre svega, ljudi. Oni jednostavno znaju kako da dočekaju i ugoste strance  (pritom ne mislim samo na sebe). Potpuno sam se prebacio u srpsku-vojvođansku tradiciju i običaje i bilo je fantastično!

Druga stvar je zelenilo pa ako (još uvek) imate bicikl, možete svuda da idete i uživate u njemu. Jedino što nedostaje Somboru je more, ali čuo sam da je ranije i toga bilo.

– Da li ćeš se možda vratiti?

U Srbiji sam ostavio deo svog srca i sigurno je da ću se vratiti, a susret sa mojom SEC-porodicom je uvek u planu i dobrodošao!

Moj plan za sada jeste da pronađem posao, a kako je i ovde u Italiji jednako teška situacija kao u Srbiji, nadam se da će mi ovo internacionalno iskustvo koje imam pomoći da to bude negde van granica Italije jer sam tek počeo da spoznajem lepote takvog načina života.

– Za kraj, šta bi poručio mladima u Srbiji koji bi želeli da volontiraju u nekoj od zemalja Evrope?

Dragi srbijanski prijatelji, toplo vam preporučujem da doživite iskustvo kakvo sam ja imao. To nije samo mogućnost upoznavanja novih mesta i nove kulture, već je to i šansa da razvijate sebe, svoje veštine i znanja. Vratićete se u svoju zemlju sa punim prtljagom uspomena, novih prijatelja i osećanja kojima ćete još dugo biti preplavljeni. To je nešto neizbrisivo.

Nikada neću prestati sa zahvaljivanjem svima koji su živeli sa mnom ovo poglavlje mog života i koji su pretvorili ovo fantastično iskustvo u nešto potpuno jedinstveno.

Vidimo se uskoro!